37240 Трстеник, Кнегиње Милице 5 - Телефон: 381 (0)37 714-333; 714-598

У просторијама општине Трстеник, у среду 13. октобра 2013. године, одржана је конференција за новинаре, на којој је било речи о најављеном истраживању руде никла на територији Трстеника, које је најавила фирма „Србија никл“. На конференцији су говорили председник општине Трстеник, Мирослав Алексић, референт за заштиту животне средине Даница Батоћанин и председник Странке зелених-покрет за Трстеник Александар Ранђеловић. 
 

„Општина Трстеник је добила обевештење од предузећа „Србија никл“ да ће 17. новембра почети са детаљним истраживањима руде никла на подручју општине Трстеник, на локалитету Руђинци-Велуће. Експлоатационо поље подразумева десет села: Дубље, Попина, Брезовица, Горња Црнишава, Јасиковица, Бучје, Левићи, Округлица, Риђевштица, Велуће. У њима живи више од 8 000 становника. Општина Трстеник је донела једногласну одлуку прошлог септембра да не дозвољавамо никакве истражне, а камоли експлоатационе радове који се односе на никл и пратеће елементе и као такву доставили ресорном министарству и свим релевантним институцијама“, рекао је Алексић.

 

„Србија никл“ се у достављеном обавештењу позива на то да му је првобитно решење Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, које је важило до краја децембра прошле године продужено. Ко је могао у Министарству да продужи решење, ако је општина Трстеник донела одлуку да не прихвата никакво истраживање никла? По важећој законској регулативи стоји да се решење може применити тек пошто инвеститор прибави сагласност општине. Сагласност општине инвеститор нема. Питам: ко је могао да продужи решење предузећу „Србија никл“, ако није имало нашу сагласност? Од ресорног министарства и „Србија никла“ смо тражили да нам доставе поменуто решење. Прошло је скоро десет дана нисмо га добили. Ово обавештење за нас, дакле, не значи ништа“, додао је Алексић.

„Против Министарства ћемо покренути Управни спор уколико је донело такво решење, поднећемо пријаве против свих одговорних у овом процесу који занемарују вољу локалне самоуправе, близу 50.000 становника који овде живе. Поручујемо „Србија никлу“ – локална инфарструктура им неће бити на располагању, неће моћи да користе наше прилазне путеве. И то је став локалне самоуправе и свих грађана наше општине. Трстеник је потпуно здрава и еколошка средина, строги центар је на мање од два километра од поменутих локација за планирано истраживање. Извориште за водоснабдевање налази се на два километра одатле, где се људи баве пољопривредном производњом. Нећемо пристати ни на каква истраживања, а камоли експлоатацију“, закључује Алексић.

„Комплетна стручна јавност, од професора, преко академика, МЕНСА-е, САНУ-а, свих који имају искуства у овоме, слажу се у томе да не постоји чиста технологија. Овде нам је здравље на првом месту. У Кавадарцима, које смо недавно посетили,  концентрација недозвољених супстанци и честица у ваздуху три пута је већа од дозвољене, а руду не узимају из Кавадараца већ довлаче из Индонезије и Гватемале. Питам ко је тај ко жели у срцу Шумадије, долини Мораве да отвара рудник и топионицу и да прођемо као Македонија,  да лагерују своју јаловину овде у центру града? Ово би подразумевало и исељавање свих десет села. Ми смо густо насељено подручје, ово је проблем свих општина које се наслањају на нашу општину. Сва та јаловина ишла би према Крушевцу и Александровцу. Питам да ли неко заиста сматра да здравље има цену, каква год и колико год то буде приход за републички буџет? Најмање 20.000 живи од пољопривреде. Не може толико њих да се запосли у рудник никла, јер њихове производе нико више неће желети да купи“, закључио је Алексић.

Даница Батоћанин је подсетила колико је никл штетан за здравље људи: „Све земље развијеног света не желе да прихвате екплоатацију никла оправдавајући то правом грађана  на здраву животну средину. Сама истраживања и експлоатација никла неминовно доводе до загађења подземних вода, ваздуха и земљишта. Сам начин издвајања из земље минирањем, у старту доводи до енормне буке, прашине. У близини предвиђеног простора за експлоатацију је фабрика воде „Мивела“. Експлоатација значи ремећење квалитета и капацитета воде. Манастир Велуће, које је у близини, је заштићено културно добро. Научници се слажу да безбедна метода експолатације никла не постоји и велики је проценат јаловине која је пуна сумпорне киселине и неминовно ће доћи до загађења.“

Александар Ранђеловић подсетио је на закључак професора Вушуровића, члана САНУ-а: „Закључак свих закључака је-експлоатација никла је еколошка бомба која би ширу околину претворио у пустињу“.